Danas sam opet čekičala. Mislite da sam bila ljuta? Ni najmanje... Bila sam BIJESNA! Frcale su mi iskre iz očiju, pušilo mi se iz ušiju i škrgutala sam zubima! Ajde pogodite tko me razbjesnio? Moj muž, naravno! Da nemam muške krvne srodnike, bez imalo grižnje savjesti bi rekla da ne podnosim muški svijet. A sa sigurnošću mogu ustvrditi da mi izazivaju alergije popraćene crvenim flekovima i svrbežom. Da sačuvam tave i lonce, uhvatila sam se čekića. Iako sam u prvi mah htjela čekić upotrijebiti na dotičnom, nekako sam se uspjela suzdržati i raspalila sam po žici. UH, koje olakšanje! Dobrano sam se ispuhala i totalno preokrenula raspoloženje. Pomislila sam što ne bih završila kreativni dan s nečim veselim, pa sam napravila jedne živahne šarene naušnice. Neka dan završi u bojama!
4 komentara:
ovo što ti radiš je nestvarno, i ja se svaki puta čudim i čudim i čudim... zar se to može napraviti a da nije u zlatarskoj radionici??? hajde nas, molim te, jednom počasti s tutorialom o izradi toga blaga.
Koliko ti toga znaš raditi Katty!!!! Divno!! :-))))
Baš su krasne naušnice! Kao i ovaj "isčekićani" nakit! Vidim da kod tebe bijes djeluje na kreativnu stranu ;)...bolje i tako nego nekoga po glavi stanovnika!
Kiss!
Željka moja, čekičanje ti je toliko jednostavno da ne može biti jednostavnije... oblikuješ žicu kako hoćeš i raspališ, jedino je bitno da ne pretjeraš jer će pukniti i treba biti deblja žica i to ti je sve ... imam u planu prvo iščekičati žicu pa onda nešto raditi od nje, ali to iziskuje više vremena kao i svaki eksperiment... možda napišem kakav tutorial da pojasnim koliko je to zapravo jednostavno...
Hvala ti , clloe!
Hvala , Cvjetna vilo!
Objavi komentar